Na praznik Svetog Filareta Milostivog, 14. decembra 2024. godine, slavu Dobrotvorne ustanove Eparhije šabačke, služena je sveta arhijerejska Liturgija u hramu Svete Trojice na Letnjikovcu.

Svetom Liturgijom je načalstvovao Njegovo Preosveštenstvo Episkop toplički g. Petar, vikar Patrijarha srpskog i koordinator Versko dobrotvornog starateljstva Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, uz sasluženje Preosvećenog Episkopa šabačkog g. Jeroteja; protojereja Milutina Ilića, arhijerejskog namesnika drugog šabačkog; protojereja Slaviše Markovića, sekretara Upravnog odbora Dobrotvorne ustanove „Sveti Filaret Milostivi“; protonamesnika Siniše Nikitovića ispred VDS Eparhije niške „Milostivi Samarjanin“; jereja Stefana Damjanovića ispred VDS Eparhije šumadijske „Sveti Jovan Milostivi“; jereja Dragana Jeremića i Vladimira Perića, članova Upravnog odbora Dobrotvorne ustanove „Sveti Filaret Milostivi“; kao i protođakona Nemanje Ristića i đakona Stefana Mitrovića i Sretena Božića.

Prazničnom besedom, posle čitanja svetog Jevanđelja, prisutnima se obratio episkop Petar.

Nakon što su osveštani slavski darovi, episkopu Petru, gostima iz Niške, Šumadijske i Bačke eparhije, sveštenstvu i vernom narodu, pozdravno slovo i reči blagodarnosti uputio je episkop Jerotej.

„Sveti Filaret nam pokazuje veliki trud i ljubav Božiju koja ga je stalno podsticala da u drugim ljudima vidi ikonu samog Boga. Dok je živeo u ovom svetu, on se stalno trudio i nije tražio pokoja govoreći da se umorio i da treba i drugi da služe. Do zadnjeg izdisaja je služio svojim bližnjima, a mi ljudi obično kada dođe taj momenat da pređemo u onaj drugi svet govorimo o pokoju, počinku od svih dela ovde koje smo činili. Za razliku od nas običnih ljudi, svetitelji nemaju pokoj u tom apsolutnom smislu, nego i dalje nastavljaju da delaju. Sveti Filaret, dok je živeo u ovom svetu, davao je, razdavao i pomagao svima. Naročito je potresna njegova sahrana, kada su svi ti potrebiti i nišči se okupili, a kažu da ih je bilo kao mrava, i plakali i ridali, jer ih je ostavio njihov otac i hranitelj. Na tom svom pogrebu je učinio jedno čudo i pokazao da je on i dalje nastavio da dela i da ta ljubav Božija, koja se uselila u njega Duhom Svetim, nastavlja da živi. Svetitelji ne umiru i ne umaraju se. Oni i posle smrti služe nama ljudima, slušaju naše muke i naše potrebe, i blagodaću Božijom nam pomažu i isceljuju nas“ – istakao je vladika Jerotej.

Po završetku svete Liturgije, preosvećeni arhijereji i prisutni delatnici haritativnih eparhijskih ustanova održali su jedan kraći radni sastanak, a u cilju razmene dosadašnjih iskustava na polju haritativne delatnosti Crkve. Kao izuzetni primeri navedeni su: rad crkvenih kuhinja, izgradnja domova za najugroženije, briga o potrebitim, kao i druge aktivnosti koje su usmerena na služenje bližnjima, a naročito osetljivim kategorijama dece i mladih. Istaknuta je neophodnost i potreba međusobne podrške i zajedničke delatnosti svih dobrotvornih ustanova naše Crkve, a u cilju postizanja što boljih rezultata na ovom polju crkvene aktivnosti i delatnosti.

Današnje praznično sabranje je završeno zajedničkom trpezom ljubavi.

Izvor: Zvanični sajt Eparhije šabačke